Jednog jutra prošle godine u septembru uputila se u neku od mnogobrojnih Mts-ovih poslovnica da obnovi BusPlus. Na njeno iznenađenje, za BusPlus je radio jedan simpatičan dečko, njenih godina, možda dve-tri više, koliko je mogla da proceni. Diktira ona svoje podatke, on se smeška, kada je došao do broja telefona, upitao je:
- Je l’ mogu da zapamtim broj, da se vidimo nekad?
- Paa… možeš. Zbunjeno je, kroz blagi osmeh, odgovorila. Bio je sladak.
Kada je završila s tim, osećala se lepo, čudno. Jutro nije nimalo obećavalo zbog kiše koja nije stajala i vetra koji je dao svoj pečat tom danu.
Pomisli ona: Eto šta ti je život, kad se čovek najmanje nada, nešto se desi. Nije, naravno, očekivala brak i decu sa njim, ma nije ni očekivala da će se javiti, ali sam taj čin uzimanja broja na simpatičan način ulepšao joj je dan. Imponuje, pogotovo kada taj neko izgleda sasvim pristojno. Dobila je poruku, krenulo je dopisivanje, upoznavanje, u stvari, nije stigla ni da se nasmeje i iznenadi dopisivanju kada je već u drugoj poruci dobila poziv da dođe kod njega u Krnjaču, da se druže, upoznaju!
A? Je l’, bre, on normalan?
Kada je pomislila da je kulturno zaobišla budalu s tim da bi ona pre do grada na piće, ali je prezauzeta pa ništa ni od toga, on se posle nedelju dana javio. Opet je padala kiša.
Da li si ove nedelje slobodna da dođeš kod mene, da preskočimo grad zbog kiše?
Je l’, bre, on normalan, drugi put?? Kakvo preskakanje, o čemu on to?
Nije se više javljala, a nije ni on.
Mislila se, ako mu je od starta bio cilj krevet, a jeste, mogao je bar malo da zamaskira, glumi, makar u prvom dopisivanju. Ja slušam priču i ne verujem.
Nema više srama, ni stida, sve se vrti oko kreveta, ali na otrcan i prost način
Ta muška potreba da nam nametnu da se osećamo kao neka potrošna roba nikako joj se nije svidela. A kome se pa sviđa?! Davno je shvatila da džentlmeni izumiru, da osvajanja nema, da se stvari sve brže i brže odvijaju, ali, prijatelju, zar baš toliko brzo?! Tek što je uspela da pročita njegovo ime, dobija poziv za sex.
Najopuštenije, drznuo se za tako nešto.
Ja sam nastavila da budem u šoku i pomišljam da sam ja bila na njenom mestu kako bih se osećala. Ako već treba da budem “kurva” koja s nekim hoće u krevet, daj bar da odem na elegantan način u taj krevet. Ako već ne može dečko da se nađe, želim iole pristojnu kombinaciju. Ne dozvoljavam da i ovo malo udvaranja što je u muškarcima ostalo, u vidu makar dopisivanja i odlaska na piće, nestane potpuno.
Ovaj je sačekao bar da izađe iz poslovnice i da odgovori na neku poruku, hvala mu, stvarno je strpljiv.
Šta je sledeće? Ćao, ajmo u krevet!
Jao, kuda idu veze, brakovi? Deformacija međuljudskih odnosa mi se nikako ne sviđa. Ako je to preostalo što se tiče muškaraca na tržištu ljubavi, neka, hvala, ostaću usedelica.
Koliko god da gori pod nogama ili, ako pričamo o krevetu, gori između nogu, vala će me prvo odvesti na piće, večeru i pričati bar malo sa mnom. Iako oboje znamo gde ćemo završiti, ne mora posle toga više ni da mi se javlja, ali će se potruditi oko mene pre kreveta. Čisto da ne bih zaboravila kako je biti dama.
Strašno je na šta treba da pristajemo. Došla zadnja vremena.
Zvučim sad kao moja baba, ali verujte mi, zabrinuta sam. Ovo nisam ovako planirala.
Ja glasam za ljubav, reskiram zbog nje, sve što imam u životu!
Živela ljubav!
Izvori fotografija: bitchydust.blogspot.com, stil.kurir-info.rs
Anđelka Popadić, student prava, dugogodišnji aktivista prve studentske humanitarne fondacije Osmeh na dar. Devojka sa jasnim stavovima koja vrlo često odleti s grane ozbiljnosti u svet mašte. Sa svima se oprašta pisanjem, koliko god da su bili prisutni u zivotu, kada se stave na papir tu i ostaju. Slaba na lepu reč i jos lepša dela, netolerantna na ljudski bezobrazluk. Istinski hedonista i zaljubljenik u putovanja.