Ima načina da uljudno i kulturno raskinete. Preciznije – ima ljudi koji su u stanju da uljudno i kulturno raskinu. Još preciznije – ima parova koji to umeju. Čak i ako nisu umeli da kulturno i uljudno tretiraju jedno drugo dok su bili u vezi, nekako se osveste i ostanu na nivou čovečnosti kad shvate da će najzad ostati jedno bez drugog. Jer to je suština. Koliko god da su jedno drugom dosadili, međusobno se ispovređivali, izudarali u sve zidove i nagazili sve žuljeve, kad dođe do raskida, osim olakšanja što više neće biti tih ružnih stvari, tu je i svest da neće biti ničeg drugog. I neće biti partnera pored nas. Radićemo stvari na drugačiji način, imaćemo više vremena, naći ćemo novog partnera. Ali bivši ostaje bivši. Nikad ne postane neka tamo nevažna osoba.
Bivši partneri se uvek odazivaju jedno drugom, kad se ukaže potreba. A ukaže se. Koga ćeš pozvati da ti pomogne u nekoj situaciji ili da ti kaže ono što se nikad ne potrudiš da zadržiš u glavi, jer imaš nekog ko sve pamti? Bivšeg. Oklevaćeš. Nećeš želeti da ga uznemiravaš. Nećeš želeti sebe da uznemiravaš. Shvatićeš da te kontakt sa bivšim uznemirava. Ali pozvaćeš.
I čim razmenite prvih nekoliko napetih rečenica i dođete do razloga poziva, uspostaviće se ona komunikacija koju ste uvek imali. Ili niste. Možda će vas zezati pre nego što odgovori, možda će, kao i obično tvrditi da ne može da pomogne i pokušavati da se izvuče, ali to vam je sve dobro poznato i ako vam je njegova pomoć zaista potrebna, ipak će je pružiti.
Srešćete se. Možda će pokušati da se pohvali novom vezom, o kojoj vi baš i ne želite da slušate. Možda će pokušati da sakrije činjenicu da je sam i nezadovoljan. Možda ćete se kresnuti. Iako ste oboje u nekoj vezi. Nema to veze. Ta mogućnost uvek ostaje otvorena među bivšim partnerima i zato sadašnji toliko mrze te vaše bivše.
Bez obzira na sve nesporazume, razmirice, zahlađenja, nedostatak osećanja i razumevanja, bivši je neko ko vas poznaje. Bolje od sadašnjeg. Ne možete ga potpuno isključiti iz svojih misli, čak i kad ga potpuno isključite iz svog života.
Sa bivšim ostaje ono nešto što smo imali samo sa njim. I to nešto nas je možda tada mučilo i smetalo nam i ubijalo nas, ali to je ipak nešto što smo imali samo sa njim. Sa novim partnerom imamo nešto drugo. Možda nešto suštinski kvalitetnije, mirnije, stabilnije, razumnije, prosperitetnije. Što nikako nismo imali sa bivšim. Ali sa njim smo imali ono što nemamo sa sadašnjim partnerom. Možda nema baš te strasti koja nas je terala da se svađamo i nasrćemo jedno na drugo, koja je izvlačila iz nas najgore, najprimitivnije, najluđe i najvatrenije.
Možda ne želimo da se više ikad tako osećamo. Ali ne možemo da nemamo to saznanje o sebi. Kakvi možemo da budemo, kakvi smo bili uz bivšeg. Možda smo srećni što više nismo takvi. A možda nam nedostaje dodir ludila. Koji osetimo svaki put kad se setimo bivšeg.
Ne, ne bismo se vratili tome. Ali učinićemo to možda na kratko, krišom od svih i krišom od sebe.