Mnogo puta sam učestovala u vajkanju izuzetnih žena, koje nikako da pronađu neke izuzetne muškarce. Uvek im se prišljamče neki oštećeni. Nedorasli, zavisni, uplašeni. A one, zdrave, prave, lepe, pametne, samostalne, uspešne, produhovljene, obrazovane. I kad detektuju neki muški primerak koji bi mogao da im parira, ispadne da je zauzet. I da ga je zauzela neka sasvim osrednja žena. Verovatno čak i nedorasla, zavisna, uplašena. Čak i ne izgleda nešto.
I onda se izuzetne žene pogledaju i počnu da pretresaju fenomen. Šta li to nama fali? Čime ga je privukla? Šta pobogu, ona ima što mi nemamo, a pogledaj samo koliko toga imamo?
E, ona ima njega.
On nju nikako ne precenjuje. Zna on da ona nije bogznašta. Ljuti se često na nju, ima primedbe na njenu organizovanost, na njeno ponašanje u društvu, na njenu inteligenciju.
Pa zašto onda? Kad je mogao da bira među najboljim ženama?
Ali šta će njemu najbolja žena? Da se stalno upinje da joj parira?
Ovako ja apsolutan. Ta njegova nikako nije mogla da nađe boljeg od njega. Ona živi u senci, veličine njegovog ega. I to je sve što mu je potrebno od žene. Da ne može da se snađe bez njega. Da joj bude potreban. Da u kontrastu sa njom bude savršen.
Bolesno deluje. Jer koliko je on onda stvarno vredan, pun samopouzdanja, pametan i sposoban, ako mu je potrebna žena koja sve to nije, da bi njegova vrednost došla do izražaja?
Šta je to sitno, nezadovoljno, nesigurno i neizgrađeno u njemu? Nedostatak svesti? Preslikavanje porodičnog modela? Ugrađeni stav o tome da žena treba da bude slaba da bi on mogao da bude njen zaštitnik i prosečna da ne bi ugrožavala njegovu nadprosečnost?
Genetski prezir prema ženama, koji ga navodi na izbor koji neće poljuljati ubeđenja koja je pokupio nasleđem? Nešto u šta se ne dira, što se ne preispituje i na šta se ne stavljaju primedbe, kao recimo, krsna slava?
Međutim, žene od svesti i integriteta sve preispituju i u sve diraju. Njih će zanimati zašto slavite baš tu slavu i zašto na taj način. Želeće da prilagode tradiciju svom načinu života, jer tako mogu da je prihvate. Dogma ih ne zanima, one postavljaju nezgodna pitanja o smislu svega, jer žele da znaju u čemu je stvar.
One će utvrditi da je sjajan muškarac koji ima ženu bez imalo sjaja, naprosto oštećen, samo na manje očigledan način.
A zašto njima treba sjajan muškarac? Da ih reprezentuje na najbolji način? Da ga se ne stide u društvu? Da mogu da se pouzdaju u njega? Da mu rađaju sjajnu decu?
Sve to. Dešava se da se spoje sjajni ljudi. Možda je sreća u pitanju. Možda karma. Možda iskustvo i integritet. Ili sve to.
Retki svetli primeru kažu da je moguće. Postoji. Možda ne za nas, u ovom trenutku, ali moguće je.
Eto nečeg u šta možemo da verujemo, posle sveg preispitivanja.