Svakako, ravnopravnost je feministička izmišljotina, koja je više naškodila ženama nego što je doprinela emancipaciji.
Žene su se povukle iz matrijarhata prepuštajući muškarcima upravljanje i odlučivanje, da bi se muškarci, slobodni i nesputani susreli sa svojim ograničenjima i neslobodama. Žene će ponovo ustanoviti matrijarhat, taman na vreme da spasu čovečanstvo, za čiji opstanak su odgovorne.
Žene rađaju, a nauka već vidi mogućnost da one nastave da to čine, čak i ako muškarci potpuno zakažu, kao vrsta. To je najgori scenario, ali je moguć. Mnogi najgori scenariji su se već odigrali u istoriji čovečanstva.
Žene rađaju muškarce, i oni to nikada ne prevaziđu. Uvek ostanu podređeni ženi stvoriteljki i boginji, čak i kad se toliko bune protiv toga da od sebe naprave potpuno nepodobne, nesposobne i neuračunljive muškarce. Jer oni se bune i neće da se razvijaju u pravcu koji im žene pokazuju. I to je sva sloboda koju imaju. Da unište muški rod. I veoma, veoma se bojim da će goveda iskoristiti tu slobodu. Za inat, ako ni zbog čega drugog.
Tamo gde su žene razvile hrabrost i upornost, oni su razvili ego.
Tamo gde su žene razvile toleranciju i razumevanje, oni su razvili ego.
Tamo gde su žene razvile prihvatanje, fluidnost i promenjljivost, oni su razvili ego.
Treba se tu i tamo podsetiti suštinske razlike među polovima, da se smanji tenzija nerealnih očekivanja da ćemo ikada biti ravnopravni
Možda zato što žene nisu morale da razvijaju sve te osobine, već samo da ih iskažu. A muškarac prinuđen na razvoj, uzjaše ego i mamuza ga dok ne pobesni. Osim ako ne razvije svoju žensku stranu, pa uhvati nešto od fluidnosti, hrabrosti i razumevanja.
Stvaranje pripada toj ženskoj strani, pa su otuda umetnici, koji ako baš ne rađaju, onda iznedravaju svoja dela, još luđi, nepouzdaniji i pre svega promiskuitetniji od ostalih. Teško je održavati fluidnost u balansu, to čak i ženama ne uspeva neprestano, a fluidni muškarac je još češće od nestabilne žene, ne samo labilan nego i potpuno sklon kurvanju u svakom smislu.
Da bi muškarac bio kompletna ličnost, a ne samo muškarac, on mora da doseže i svoju mušku i svoju žensku stranu i to je šizoidan posao.
Zato što kao dete on ima svu slobodu izražavanja osećanja, kroz prisnu povezanost sa majkom. On prihvata i pokazuje nežnost, ranjivost i otvorenost, a onda tokom odrastanja sva ta senzitivnost postane izvor neprijatnosti. Uloga dečaka zahteva siledžijsko, a ne nežno ponašanje. Pokušavajući da odredi svoje mesto u siledžijskom dečačkom svetu, on tuče i prima batine, podsmeva se i napreduje u brutalnosti, za razliku od devojčica, koje isto tako učestvuju u tom nasilničkom hormonskom uspostavljanju poretka, koji ih silom prirode udaljava od sirovosti. Potreba za ravnotežom, za održavanjem nežnosti i bliskosti sa ženskom energijom usmerava se na devojčice i muškarac biva gurnut u heteroseksualnost, osim ako ga ista potreba ne gurne u homoseksualnost. I kad učvrsti svoju mušku poziciju u odnosu na ženski svet, onda se odjednom od njega zahteva sve. Da bude čvrst, odlučan, grub i delotvoran i da bude nežan, otvoren, prijemčiv i senzitivan kao kad je bio mali – šizoidno, da. Za muškarce. Jer treba na nov način da otkriju ono što su potisnuli i od čega su pobegli u zatvorenost i grubijanstvo, da bi što više izgledali kao opasne muškarčine, a što manje kao mamine maze. Najveći broj muškaraca ne ume da pronađe taj nov način, nego prosto regresira i zaista sklizne u podeljenost ličnosti, umesto da uspostavi integraciju. Pa su onda oni večiti dečaci, mamini sinovi, nedorasli, nezreli, neodgovorni. Jesu, ne umeju drugačije da se povežu sa ranjivošću i osećajnošću.
Žene se mnogo ređe sreću sa ovakvim apsurdima u sebi, jer one imaju samo da porastu i da budu to što jesu. Ako usput razviju mušku stranu na više nego samo dovoljan način, susrešće se i one sa dvostrukim potrebama sopstva i suprotstavljenim dvostrukim zahtevima okoline i suprotnog pola.
Ipak, ženama je lakše da budu to što jesu, nego muškarcima da postanu to što treba da budu. Što ne opravdava masivnost njihovog neuspeha na ovom zadatku.
Teško ćemo im pomoći. Zato što nam ne veruju. A ne veruju jer su smrtno uplašeni.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.