Stručnjaci i amateri slažu se u oceni da je seks odličan ventil, kanališe osećanja, angažuje mišiće i neutrališe napetost. Seks je zdrav, koristan i preporučljiv iz svih mogućih razloga – od cirkulacije do izbacivanja besa. Samo, koliko je prijatno ili uopšte prihvatljivo pretpostavljati, sumnjati ili znati da ste nekome poslužili umesto kardio-treninga, tablete bromazepama ili sparing partnera?
Niko ne voli da bude upotrebljen, osim ako robovanje nije njegov link ka zadovoljstvu. A najčešći razlozi za seks, jesu upotrebni.
Dosadno nam je. Naložili su nas neki pornografski prizori. Hoćemo da se osvetimo. Fali nam malo vežbanja. Frustrirani smo i besni i hoćemo da prsnemo, odnosno da se ispraznimo. Ako nam je neki komad živog ljudskog mesa, seksualno dostupnog i prihvatljivog pri ruci, upotrebićemo ga.
Naši pogrešni motivi mogu da rezultiraju sasvim zadovoljavajućim seksom.
Bes može da se kanališe kroz požudu. Stres može da se kanališe kroz seks.
Kad smo opušteni, osećamo bliskost i razmenjujemo nežnosti, seks nije imperativ. Možemo da se igramo, ali ne osećamo poriv da partnera zgrabimo, spopadnemo, ugrizemo, pritisnemo, pokorimo.
Kad čista srca, radosni, razigrani i puni ljubavi dodirnemo drugo ljudsko biće, otvaramo se za obostranost, za doživljaj jedinstva, za povezivanje i razmenu osećanja telesnim putem. Ali to je malo ređi slučaj. Možda i čista ekskluziva.
Češće ćemo posegnuti za partnerom tražeći utehu, pažnju, prisustvo, ili pokušavajući da se oslobodimo napetosti da bismo lakše zaspali. Često ćemo dozvoliti partneru da nas spopadne, iako nismo raspoložene, jer je to jednostavnije nego da ga odbijemo pa da se naljuti i da time stvorimo dodatni pritisak i stres.
Shvaćen i primenjen u upotrebnom konceptu, seks je prihvatljiv sa bilo kim ko pristaje na konzumaciju.
Savremena otuđenost među ljudima, teškoće u ostvarivanju emotivnih veza i uopšte u pronalaženju adekvatnih partnera, počivaju na temelju upotrebe seksa kao transformatora za potrebe pražnjenja i punjenja. Drugo ljudsko biće, njegovo telo i zadovoljstvo koje u njemu možemo pronaći, samo su još jedna stvar koju treba imati, koju treba konzumirati i potrošiti, da bi za sledeći put potražili novu stvar koju treba imati.
Muškarci su odgovorni za ovaj koncept. A žene su odgovorne za saučestvovanje. Trenutno zadovoljstvo je isprazno i potrošno. Kad konzumiramo seks sa nekim koga je zgodno upotrebiti, jer je dovoljno privlačan, a nama treba seks iz ovog ili onog zdravog i korisnog razloga, to je kao kad sami navalimo na porodično pakovanje sladoleda. Poješćemo što više možemo, a ono što ostane i istopi se, prosućemo u sudoperu, a pakovanje baciti.
Ambalaža nam ne treba. I sledeće pakovanje sladoleda doći će u sopstvenoj ambalaži. Najeli smo se, nauživali i odbacili pakovanje. I posle se čudimo zašto smo i dalje nemirni, frustrirani, prazni i besni.
U konceptu uzajamnosti, ljubavi i raskošnog uživanja, seks je na najudaljenijem mogućem kraju od bilo kakvog besa.